Poliklinika Pekić

Piše: mr sci med dr Marija Kakaš, pulmolog

Konsultant poliklinike « Pekic»

Astma je jedna od najcešcih hronicnih bolesti svuda u svetu i njena ucestalost je u porastu.

Astma je hronicno zapaljensko oboljenje disajnih puteva. Hronicno inflamirani disajni putevi su hiperaktivni; oni postaju opstruisani, a protok vazduha kroz njih ogranicen(zbog bronhokonstrikcije, postojanja sluznih cepova i povecanog zapaljenja) kada su disajni putevi izloženi razlicitim faktorima rizika.

Astma izaziva ponovljene epizode vizinga( škripanje, zviždanje u gudima), nedostatak vazduha, teskobu u grudnom košu i kašalj, narocito noci i rano ujutro.

Za nastanak i razvoj bolesti, odnosno za njen pocetak, odgovorni su brojni faktori, koji u manjoj ili vecoj meri, a cesto udruženo, dovode do njenog ispoljavanja. Oni predstavljaju kombinaciju naslednih faktora i faktora okoline, i dele se na:

•  predisponirajuce( genetska predispozicija, pol, rasa)

•  uzrocne( kucna prašina, alergrni domacih životinja- macke, psa, bubašvabe, spore gljiva, budi i kvasca, poleni korova, trave i drveca, lekovi i aditivi u hrani , alergeni na radnom mestu)

•  doprinoseci( pušenje- aktivno i pasivno, aerozagadenje).

Faktori rizika za pogoršanje astme su izlaganje cak i veoma malim kolicinama inhalatornih alergena osoba senzitivnih na odredeni alergen, virusna infekcija, fizicki napor, promena vremena, aerozagadenje, pušenje, emocionalni faktori.

Simptomi koji upucuju na dijagnozu astme su: napadi gušenja praceni zviždanjem u grudima, suv nadražajni kašalj koji se pogoršava narocito nocu ili prilikom budenja, osecaj nedostatka vazduha koji budi bilesnika, gušenje i kašalj koji se pojacavaju pri fizickom naporu, sezonski karakter disajnih problema, zviždanje u grudima pri izlaganju iritansima.

Za dijagnostiku i odredivanje stepena težine astme koristi se ispitivanje kožne osetljivosti na inhalatorne alergene i plucna funkcija ( varijacija vršnog ekspirijumskog protoka)

Procena težine astme je važna u sprovodenju lecenja. Astma je hronicna bolest

koja se kod najveceg broja obolelih leci dugotrajno, svakodnevnom primenom lekova. U astmi se koriste dve grupe lekova : za otklanjanje i prevenciju ( sprecavanje) simptoma bolesti i opstrukciju protoka vazduha.

Da bi kontrola astme bila bolja , a upotreba lekova manja, treba izbegavati izlaganje faktorima rizika. Alergološko ispitivanje je bitno za identifikaciju alergena. Jednostavnim i brzim kožnim testom može se utvrditi osetljivost na inhalatorne alergene , na osnovu cega se mogu preporuciti odgovarajuce mere kontrole sredine.

Zbog astme se ne treba stideti. Olimpijski sportisti, proslavljene licnosti, kao i obicni ljudi uspešno žive sa astmom.

Alergološka ispitivanja uz konsultaciju specijaliste, možete uraditi svaki dan u poliklinici « Pekic» u Novom Sadu.