Kardiologija

Savremena kardiološka dijagnostika danas uz EKG , pregled, ehokardiografiju podrazumeva i test opterecenja. Klinicka i ambulantna upotreba testa je u sklopu tacne dijagnostike postojanja ili težine nekog kardiološkog oboljenja.

Test opterecenja se primenjuje i u prognozi i pracenju pacijenata sa vec utvrdenom koronarnom bolešcu, a takode i u proceni funkcionalnog kapaciteta ispitanika( odnosno moguceg radnog i rekreativnog opterecenja).

Ergometrijski test treba raditi u prostorijama cija je temperatura 18-22 *C uz vlažnost koja treba da je manja od 60%. Testiranje mora vršiti lekar uz kontolu EKG-a tokom opterecenja, merenje pritiska i pulsa.

Na grudni koš se postave elektrode EKG-a , a na ruku merac pritiska. Na kompjuteru, koji je sastavni deo test trake, se izabere jedan od programa koji odreduje brzinu kretanja trake i nagib. Najcešce , u praksi, se koriste standardni Bruce-ov protokol, gde se svaka tri minuta povecava brzina i nagib trake.Kod starijih i bolesnih osoba sigurniji je modifikovan Bruce-ov protokol, gde se krece s manjim nagibom i brzinom.

Pacijent hoda po pokretnoj traci i sve vreme se snima EKG( prati se broj otkucaja srca, ritmicnost srcane akcije i druge promene u morfologiji EKG koje bi ukazale da su krvni sudovi srca oboleli) , kao i vrednosti krvnog pritiska.

Test se preporucuje pacijentima s bolom u grudima, osecajem pritiska sa stezanjem u grudima i vilica, gušenjem, osecajem ubrzanog i nepravilnog srcanog rada, koji se javljaju najcešce pri naporu. U pocetku neke srcane bolesti , EKG u miru može izgledati potpuno normalno, dok se pri opterecenju EKG može pokazati promene i time signalizirati da srce pati.

Test se prekida kada se kod pacijenta jave:

- subjektivne tegobe ( bol u grudima, zamor, gušenje...) ili zbog

-objektivnih promena ( bilo da je skok krvnog pritiska preko 250/120 mmHg ili da su se javile promene u EKG-u, bez obzira ako pacijent u tom momentu nema subjektivnih tegoba.

Test opterecenja se radi kod :

- pacijenata sa bolom u grudima nerazjašnjenog porekla( njime treba da potvrdimo ili iskljucimo da li je bol srcanog porekla ili nije, s obzirom da i bolesti drugih organa mogu dati bol u grudnom košu)

- pacijenata s anginom pektoris - u cilju pracenja progresije bolesti i procene težine bolesti.

-pacijenata s prebolelim infarktom srca , radi procene koronarne rezerve i tolerancije na fizicki napor

- pacijenata sa hipertenzijom - kada se želi proceniti težina povišenog krvnog pritiska i njegovo kretanje pri razlicitim stepenima naprezanja.

Test treba da pokaže kolikom fizickom aktivnošcu pacijent može da se optereti, a da ne izazove preveliki skok krvnog pritiska.

-pacijenata sa aritmijom , kada treba proveriti da li su poremecaji srcanog ritma cešci u opterecenju.

-pacijenata sa uradenom operacijom na srcu - aortokoronarni bajpasevi- da bi se procenio efekat operativnog tretmana.

-zdravim ljudima:

1. rekreativcima - veliki broj ljudi se odlucuje za rekreativno bavljenje sportom bez provere zdravstvenog stanja.

2. sportistima - s obzirom da savremeni trend podrazumeva ekstremna opterecenja te se cesto na sportskim terenima javljaju incidenti sa fatalnim posledicama

3.ljudima s više faktora rizika za aterosklerozu ( pušenje, povišene masnoce u krvi, stres, pozitivna porodicna anamneza o srcanim bolestima medu bliskim srodnicima, povišen krvni pritisak, šecerna bolest)

Odsustvo tegoba ne znaci uvek odsustvo koronarne bolesti srca i preteceg infarkta miokarda.

Razliciti kardiološki pregledi medu koje spada i test opterecenja služe za procenu zdravlja ili bolesti srca.

 

POVIŠEN KRVNI PRITISAK

( ARTERIJSKA HIPERTENZIJA)

Arterijska hipertenzija je stanje povišenog krvnog pritiska za koje se u najvecem procentu slucajeva ne zna uzrok. Smatra se da postoji više uzroka koji dovode do povišenja krvnog pritiska : genetski i spoljni faktori. U jednom manjem procentu može se otkriti uzrok hiretenzije. Najcešce su u pitanju:

- oboljenja bubrega

- suženja renalnih(bubrežnih) arterija

- hormonalni poremecaji

-urodene mane velikih krvnih sudova(koarktacija aorte)

-neurološka oboljenja

Americko i evropsko kardiološko društvo je odredilo granicu normalnog krvnog pritiska, pa je hipertenzija definisana kao sistolni( gornji ) pritisak veci od 140mmHg i dijastolni(donji) veci od 90mmHg. Ovo se odnosi na sve osobe starije od 18 god, koji nisu pod antihipertenzivnom terapijom i ne boluju od neke akutne bolesti.

Pritisak 120/80 mmHg i manji pritisci se smatraju optimalnim i normalnim krvnim pritiskom. Kada su vrednosti izmedu 120/80mmHg i 140/90 mmHg smatraju se granicnom hiperenzijom i obicno je dovoljna promena nacina života ( pravilna ishrana- nemasna i neslana dijeta, regulacija telesne težine , prestanak pušenja, umerena fizicka aktivnost).

Ako je pritisak preko 140/90mmHg to vec podrazumeva obaveznu kombinaciju vodenja pravilnog nacina života i uzimanja jednog ili više lekova. Nekada se hipertenzija otkrije na testu opterecenja, kada se u naporu registruje prekomerni porast krvnog pritiska. Ono što hiprtenziju cini opasnom bolešcu je to da cesto godinama protice bez tegoba i znakova. Odsustvo tegoba, ne znaci i odsustvo bolesti. Ljudi bolest bez tegoba obicno ne shvate ozbiljno sve dok ona ne dovede do ozbiljnih komplikacija. Mnoge tegobe izazvane hipertenzijom mogu biti nespecificne:

-glavobolja, vrtoglavica , zujanje u ušima

-bol ili pritisak u grudima, osecaj gušenja , opšte nelagodnosti, nekada je simptom lako zamaranje i preznojavanje.

Važno je znati da je krvni pritisak razlicit u pojedinim delovima dana u zavisnosti od opterecenja.

 

VAŽNO JE ZAPAMTITI:

-lecenje povišenog krvnog pritiska je doživotno

Velika greška pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom je da prestanu sa uzimanjem terapije kod normalizacije pritiska.Najvažnije što treba da shvate svi pacijenti sa hipertenzijom je da je to hronicna neizleciva bolest koja lekovima može da se drži pod kontrolom , ali ne može se izleciti.Adekvatna kontrola krvnog pritiska,a samim tim i kontrola terapije,postiže se snimanjem 24 h Holtera krvnog pritiska.

 

ŠUM NA SRCU

Šum na srcu kod dece je relativno cesta pojava. Odavno je poznato da oko 30-70 % zdrave dece u nekom periodu odrastanja imaju šum na srcu. Srcani šumovi su u stvari cujne vibracije koje se stvaraju turbulentnim protokom krvi a cuju se auskulatorno u predelu srca. U procenjivanju intenziteta šumova koristi se Levinova skala od šest stepeni. Šumovi intenziteta od 1 do 3 stepena su najcešce neorganske etiologije dok šumovi intenziteta od 3-6 stepeni su najcešce prouzrokovani organskim promenama na srcu. Mada su ceste i srcane mane sa šumom I-III stepena .

Šumove delimo na:

 

ORGANSKE ŠUMOVE urodene srcane mane koji su uslovljeni organskim promenama na srcanim ušcima, njihovim zaliscima ili nekim delovima srca.Uglavnom su vrlo intenzivni šumovi ( od 3.do6. stepena ) . Rede su zastupljeni oko 3-5%

 

AKCIDENTALNI ŠUMOVI – su šumovi koji se cuju u predsrcanom predelu, a da pri tome ne postoje organske promene na srcanim ušcima, njihovim zaliscima, niti drugim delovima srca. Blagog su intenziteta ( 1. do 3. stepena) Zastupljeni su u oko 30-70% zdrave dece.

 

FUNKCIONALNE ŠUMOVE – javljaju se kod ne srcanih oboljenja , kao što su povišena temperatura, anemija kao i neka endokrina oboljenja.

Šum može da se otkrije na preventivnom pregledu ( sistematskom i sportskom) i u toku bolesti.Tada se dete upucuje decijem kardiologu sa odgovarajucim laboratorijskim analizama. Za šum na preventivnom pregledu potrebno je uraditi osnovnu laboratoriju ( KKS i gvožde u krvi), dok, ukoliko je šum prvi put otkriven tokom infekcije, tada je potrebno uraditi kompletnu laboratorijsku dijagnostiku u zavisnosti od vrste infekta.

Deca sa akcidentalnim šumom su najveca dijagnosticka poteškoca jer su EKG i RTG srca normalni.

Cesto i nakon svih pregleda nije moguce iskljuciti organsku promenu na srcu, te je potrebno ovu decu godinama podvrgavati kardiološkim ispitivanjima tj. Ehokardiografskom pregledu.

Vrlo su ceste greške roditelja ( ili pak baka i deka) kada svoje dete odvedu kod svog odraslog kardiologa. Tokom rasta deteta svaki period ima odredene karakteristike tako da se EKG, RTG srca i ultrazvuk razlikuju u pojedinim segmentima u zavisnosti od uzrasta deteta. Tako da su neke stvari kod dece normalno pojava , a to kod odraslih je znak nekog oboljenja.

Najnovije na sajtu

Popularno

JH Page Peel Banner