Insulinska rezistencija predstavlja metaboličko stanje koje karakteriše povišen nivo insulina u krvi. Nastaje kada ćelije postanu otporne (rezistentne) na insulinski signal, tj. na njegovo dejstvo.
Insulin je hormon koji oslobađa pankreas i njegova glavna funkcija je održavanje normalnog nivoa glukoze u krvi tako što vrši njen transport do ćelija gde se ona metaboliše u energiju. Osim što obezbeđuje energetske potrebe ćelijama, insulin utiče na njihov rast i razvoj. Takođe, ima preventivnu ulogu, jer sprečava pojavu visokog nivoa šećera u krvi, koji negativno utiče na nerve, srce, mozak, a može da podstakne i razvoj karcinoma, Alzhajmerove bolesti i drugih oboljenja.
Ukoliko receptori ćelija za ulaz glukoze iz krvi ne reaguju ili slabo slabo reaguju, pankreas počinje da luči još insulina, te njegov nivo u krvi raste. Kako se insulin u krvi vezuje za glukozu, a njen transport je onemogućen, dolazi do povećanja šećera u krvi.
Nažalost, insulinska rezistencija je široko rasprostranjen problem. Sa njom se suočava sve veći broj ljudi u svetu, od kojih su mnogi mlađi od 30 godina.
Zašto se javlja insulinska rezistencija?
Pravi uzrok nastanka nije u potpunosti otkriven, ali su poznati faktori rizika. Genetika igra važnu ulogu, te su u većoj opasnosti osobe kod kojih je u porodici već registrovan dijabetes melitusa tipa 2, hipertenzija ili metabolički sindrom.
Ishrana bogata ugljenim hidratima i rafinisanim šećerima, kao i gojaznost vodeći su faktori koji dovode do problema sa insulinom. U faktore rizika se svrstavaju i nedovoljna fizička aktivnost, pušenje, nezdrave dijete koje dovode do jojo efekta.
Hronični stres, takođe, je jedan od pokretača. Mada se i problemi sa spavanjem (apneja) dovode u vezi sa pojavom insulinske rezistencije.
Dugotrajna terapija nekim lekovima, kao što su antipsihotici, kortikosteroidi, tiazidni diuretici, beta-blokatori i statini, mogući su uzročnici. Čak i pojedine bolesti povećavaju opasnost. Kušingov sindrom, sindorm policističnih jajnika, akromegalija – samo su neke od njih.
Kako prepoznati insulinsku rezistenciju?
Nažalost, simptomi nisu jasno izraženi, te mnogi nisu ni svesni da imaju ovaj problem. Ipak, postoje određeni znaci koji ukazuju na insulinsku rezistenciju. Tu, pre svega, spadaju prekomerna žeđ i potrebna za jelom odmah nakon obroka, potreba za slatkišima, kao i učestalo mokrenje ili izbacivanje velike količine tečnosti. Zatim, hronični umor, pad koncentracije, loše raspoloženje.
Insulinska rezistencija izaziva i česte glavobolje, pojačano znojenje, visok nivo holesterola i povišen krvni pritisak. Mogu se javiti i retinopatija (oštećenje mrežnjače oka) i hiperpigmentacijana ispod pazuha, na vratu, preponama. Dok se kod žena javlja i neredovni menstrualni ciklus.
Karakteristični znak jeste lako dobijanje na kilaži, pri čemu su masne naslage posebno izražene u predelu stomaka.
Kako se postavlja dijagnoza?
Insulinska rezistencija može da dovede do nastanka dijabetesa tipa 2, gestacijskog (trudničkog) dijabetesa, predijabetesa, ali i da oteža začeće, pa i da bude uzrok pobačaja. Zbog toga je važno da se na vreme otkrije.
Dijagnoza se postavlja na osnovu razgovara sa pacijentom o tegobama koje oseća, navikama u ishrani i porodičnoj istoriji bolesti. Sledi fizički pregled pacijenta, koji uključuju merenje vrednosti krvnog pritiska i telesne mase. Za konačnu procenu neophodne su laboratorijske analize – test glukoze, test tolerancije na glukozu, hemoglobin A1c test i provera lipidnog statusa.
Ukoliko ste primetili neki od navedenih simptoma zakažite pregled u poliklinici Pekić. Naš tim lekara postaviće pravovremenu dijagnozu i pomoći će vam da insulinsku rezistenciju držite pod kontrolom.