Preddijabetes često ostaje neprimećen, iako ima veliki značaj za dugoročno zdravlje. Tokom novogodišnjih i božićnih praznika, uz bogatiju ishranu i manje kretanja, metabolički balans se dodatno opterećuje, naročito kod osoba sklonih povišenim vrednostima šećera u krvi. Upravo tada se najčešće otkrivaju granične vrednosti glikemije koje ukazuju na potrebu za pravovremenom kontrolom i prevencijom.
Šta je predijabetes?
Predijabetes je stanje u kojem su vrednosti šećera u krvi povišene iznad normalnih, ali još uvek nisu dovoljno visoke da bi se postavila dijagnoza dijabetesa. Najčešće se javlja kada je glikemija natašte u rasponu 6,1–6,9 mmol/L, što se u praksi često opisuje kao „graničan šećer“.
Zbog savremenog načina života manje kretanja, nepravilne ishrane i hroničnog stresa predijabetes se danas javlja sve češće i kod mlađe populacije.
Problem je što predijabetes najčešće ne daje jasne simptome, pa može ostati neprepoznat godinama i često se otkriva tek na rutinskim ili sistematskim pregledima.
Zašto je važno otkriti predijabetes na vreme?
Istraživanja pokazuju da će 8 od 10 osoba sa predijabetesom (oko 80%) tokom života razviti dijabetes tipa 2, ukoliko se ništa ne preduzme. Predijabetes po svojoj prirodi ima tendenciju napredovanja.
Dobra vest je da se na ovu progresiju može značajno uticati:
-
korekcijom ishrane
-
uvođenjem redovne fizičke aktivnosti
-
redukcijom telesne mase
-
po potrebi, primenom lekova (najčešće metformina)
Pravovremenom reakcijom moguće je sprečiti ili značajno odložiti nastanak dijabetesa.
Statistika dijabetesa u Srbiji
Dijabetes je ozbiljan javno-zdravstveni problem i u Srbiji. Prema podacima Međunarodne federacije za dijabetes, procenjuje se da 10–12 % odraslog stanovništva Srbije ima dijabetes, što je oko 770.000–800.000 ljudi.
Veliki broj osoba ne zna da boluje od šećerne bolesti jer simptomi često izostaju u ranim fazama, što dodatno naglašava važnost pravovremenih pregleda i prevencije.
📌 Više informacija dostupno je na sajtu Međunarodne federacije za dijabetes (IDF):
https://idf.org/europe/our-network/our-members/serbia/
Kako se otkriva predijabetes?
Predijabetes se najčešće otkriva:
-
na rutinskim ili sistematskim pregledima
-
tokom praćenja gojaznosti
-
kod endokrinoloških i drugih hroničnih oboljenja
-
u stanjima pojačanog stresa
-
kod osoba koje koriste terapiju koja može povisiti šećer u krvi (npr. kortikosteroidi)
Ako su vrednosti glukoze nejasne (jedna normalna, druga granična), sprovodi se OGTT – oralni test opterećenja glukozom (75 g), pri čemu se glikemija meri na 0, 60 i 120 minuta. Ovim testom se pouzdano razlikuju normoglikemija, predijabetes i dijabetes.
Koji parametri ukazuju na predijabetes?
Glukoza u krvi natašte
-
normalno: ispod 5,6 mmol/L
Izvor Vikipedija -
predijabetes: 5,6 – 6,9 mmol/L
-
dijabetes: ≥ 7,0 mmol/L
OGTT – glikemija posle 2 sata
-
normalno: ispod 7,8 mmol/L
-
predijabetes: 7,8 – 11,0 mmol/L
-
dijabetes: ≥ 11,1 mmol/L
HbA1c (prosečan šećer u krvi u poslednja 2–3 meseca)
-
normalno: ispod 5,7 %
-
predijabetes: 5,7 – 6,4 %
-
dijabetes: ≥ 6,5 %
Kako se leči predijabetes?
Osnova lečenja predijabetesa je promena životnih navika:
-
pravilna i uravnotežena ishrana
-
redovna fizička aktivnost
-
kontrola telesne težine
Od lekova se, po proceni lekara, najčešće primenjuje metformin, sa ciljem poboljšanja osetljivosti organizma na insulin i sprečavanja prelaska u dijabetes.
Da li može dovesti do komplikacija?
Iako ređe nego kod dijabetesa, i u predijabetesu mogu nastati komplikacije:
-
srčani infarkt
-
moždani udar
-
retinopatija (oštećenje krvnih sudova oka)
-
polineuropatija (oštećenje perifernih nerava)
-
nefropatija (oštećenje bubrega)
Zbog toga predijabetes ne treba posmatrati kao bezazleno stanje.
Najčešće greške kod predijabetesa
Najveća greška je zanemarivanje granično povišenih vrednosti šećera u krvi. Odlaganje reakcije ubrzava prelazak u dijabetes i povećava rizik od komplikacija.
Rana intervencija, promena stila života i pravovremeno započinjanje terapije mogu imati presudnu ulogu u očuvanju zdravlja.
Zašto je važno biti iskren tokom preventivnog pregleda?
Tokom internističkog ili sistematskog pregleda važno je lekaru navesti sve promene, čak i kada deluju bezazleno.
Internistički pregled ima pun smisao samo ako lekar dobije potpunu sliku zdravstvenog stanja, jer ono što pacijentu deluje zanemarljivo, lekaru može biti važan signal za dalje praćenje.
U Poliklinika Pekić internistički pregled ima snažnu preventivnu ulogu – kroz otvoren razgovor, analizu simptoma i sagledavanje celokupnog zdravstvenog stanja, sa ciljem da se potencijalni rizici prepoznaju na vreme, dok još postoji prostor za pravovremenu reakciju.