Pregled kardiologa ima za cilj otkrivanje bolesti srca i krvnih sudova, primenu adekvatnog lečenja, kao i praćenje toka terapije.
Kardiovaskularne bolesti su vodeći zdravstveni problem u svetu. One su ujedno i vodeći uzročnici smrtnosti. Godišnje od njih premine preko 18 miliona ljudi u svetu. Procenjuje se da će do 2030. godine broj smrtnih slučajeva iznositi 23 miliona.
Statistika je zabrinjavajuća i u našoj zemlji. Istraživanja pokazuju da svaka treća odrasla osoba u Srbiji ima povišeni krvni pritisak, a svaka jedanaesta koronarnu bolest srca ili anginu pektoris. Dok više od 50.000 pacijenata umre u toku jedne godine od kardiovaskularnih bolesti.
S obzirom da čak 80 odsto prevremenih smrti može da se spreči redovnim kontrolama poliklinika Pekić vam otkriva kada je neophodan pregled kardiologa.
Bol u grudima, nedostatak daha, osećaj stezanja ili probadanja u grudima jasni su znaci da srce ne radi pravilno. Takođe, lupanja srca, brzo zamaranje, nesvestica i vrtoglavica ukazuju na neki srčani problem.
U indikacije za pregled kardiolaga se ubrajaju i povišeni pritisak u dužem periodu, zujanje u ušima, posebno u jutarnjim satima, pa i oticanje zglobova.
Preventivne kontrole su neophodne ukoliko u porodičnoj istoriji već postoje registrovani slučajevi srčanih bolesti, jer genetika igra važnu ulogu. Preporučuju se i osobama koje boluju od dijabetesa i bolesti štitne žlezde. Dok su redovni pregledi obavezni ako je bolest već dijagnostifikovana. Srčana oboljenja nisu statična, te je potrebno vremenom pratiti tok bolesti i prilagođavati terapiju.
S obziom da su loše životne navike pokretači bolesti, savetuju se da kardiologa posete i gojazne osobe, pušači, kao i stariji od 45 godina koji žele da počnu da se bave nekom fizičkom aktivnošću.
Kardiološki pregled je potuno bezbolan i neinvazivan. Sastoji se iz detaljnog uzimanja anamneze, koja podrazumeva ne samo navođenje simptoma zbog kojih se pacijent javio kardiologu, već i upoznavanje lekara sa životnim navikama, postojećim bolestima, ali i istorijom porodičnih bolesti.
Nakon razgovora obavlja se fizikalni pregled i EKG. Po potrebi se radi i ultrazvuk srca koji daje uvid u morfologiju i funkciju srčanih šupljina. Kao dodatne dijagnostičke metode primenjuju se color doppler, holter EKG, holter krvnog pritiska, ergometrija.
Color doppler daje prikaz krvnog suda u poprečnom ili uzdužnom preseku i analizira brzinu protoka čime se dobija jasni uvid u kompletno stanje pregledanog krvnog suda, uključujući i prisustvo naslaga i suženje. Zahvaljujući ovim karakteristika omogućava rano otkrivanje srčanih oboljenja, kao i prevenciju nastanka tromba i moždanog udara. Zbog toga se smatra zlatnim standardom u dijagnostici.
Holter EKG se koristi za snimanje električne aktivnosti srca tokom 24 ili 72 časa, za vreme uobičajenih dnevnih aktivnosti, a holter krvnog pritiska za kontinuirano praćenje vrednosti sistolnog i dijastolnog krvnom pritiska tokom 24 sata.
Ergometrija predstavlja test opterećenja kojim se utvrđuje uticaj fizičkog opterećenja na srčani rad.
Sprečite pojavu težih simptoma, na vreme zakažite kardiološki pregled u poliklinici Pekić. Vrhunski stručnjaci iz oblasti kardiologije i najsavremenija dijagnostička oprema garantuju pravovremeno otkrivanje problema.
