Sportsko srce je termin sa kojim ste se barem jednom u životu susreli. Sigurni smo da znate da se uglavnom vezuje za sportiste, a da li znate šta ono zaista predstavlja?
Ovaj pojam koristi se u kardiologiji kako bi se opisalo srce koje je povećano u odnosu na srce prosečne osobe. Obično se viđa kod sportista, odakle potiče i sam naziv. Iako je prvi put primećeno pre više od jednog veka, tačan uzrok nastanka sportskog srca i dalje nije utvrđen.
S obzirom na to da se intezivirano bavljenje sportom povezuje sa većim, jačim mišićima, nije čudo što se upravo kod profesionalnih sportista može videti uvećan srčani mišić.
Da li je sportsko srce normalna pojava?
Srce sportiste koji se aktivno bavi fizičkom aktivnošću tokom određenog vremenskog perioda postaje veće, te ima i sposobnost da snažnije i više pumpa krv. Ovakva pojava je normalna, te ne predstavlja simptom određene bolesti.
Ipak, svaki uvećani srčani mišić, tako i srce profesionalnih sportista, trebalo bi biti pregledano od strane kardiologa. Dakle, neophodno je utvrditi da li se radi o sportskom srcu, normalnoj i bezazlenoj pojavi ili nekoj drugoj patološkoj pojavi.
Jedan od uzroka uvećanog srčanog mišića može biti i hipertrofična kardiomiopatija, kao i dilatirana kardiomiopatija.
Šta su hipertrofična i dilatirana kardiomiopatija?
Hipertrofična kardiomiopatija ili hipertrofija srca se karakteriše zadebljanjem srčanog mišića, odnosno hipertrofije miokarda leve komore. Uzrok hipertrofične kardiomiopatije nije poznat, ali se smatra da nasledni faktor igra važnu ulogu u njenom nastanku.
S obzirom na to da se često može videti kod mladih sportista, neophodno je vršiti redovne kardiološke preglede i dijagnostiku.
Neki od najčešćih simptoma zadebljanja srčanog mišića jesu zamor, vrtoglavica, aritmije, kao i otežano disanje pri naporu.
Dilatirana kardiomiopatija ili drugačije prošireno srce karakteriše se proširenjem srčanih komora. Samim tim, srce više ne može efikasno pumpati krv u aortu. Slično hipertrofiji, prošireno srce nema tačan uzrok nastanka. Međutim, ono može biti izazvano raznim virusnim infekcijama.
Neki od najistaknutijih simptoma proširenog srca su lako zamaranje, otežano disanje, kako pri naporu, tako i u toku mirovanja, natečene vene i slično.
Kako se postavlja dijagnoza sportskog srca?
Sportsko srce dijagnostikuje se u toku kardiološkog pregleda. Stoga ne čudi insistiranje lekara na prevenciji i preventivnim kardiološkim kontrolama kod sportista.
Kako se uglavnom radi o bezazlenoj pojavi, neretko se može dogoditi da se ovi pregledi izbegavaju. Ipak, za otklanjanje svih neodumica jedino rešenje jeste odlazak kod interniste.
Tokom ovog pregleda, lekar kardiolog će stetoskopom slušati rad srca pacijenta, kako bi primetio da li postoji šum. Lekar će na samom početku pregleda uzeti anamnezu, kako ličnu tako i porodičnu. Porodična anamneza je jedan od načina da se sazna da li neko od bliskih srodnika pacijenta boluje od gore navedenih oblika kardiomiopatija. Ukoliko roditelji pacijenta boluju od zadebljanog srčanog mišiča, šanse da je dete nasledi prevazilaze 50%.
Vaš kardiolog može zatražiti obavljanje rutinskih kardioloških dijagnostičkih procedura, kao što su EKG i ultrazvuk srca, test opterećenja, kataterizacija srca, skener, rendgen pluća. Isto tako, biće neophodno da odradite i određene laboratorijske analize, koje mogu biti od koristi za postavljanje dijagnoze.
Imajte na umu da nelečena kardiomiopatija može imati teške posledice. Lečenje se u ovom slučaju uvek preporučuje, a tok lečenja određuje vaš kardiolog. Ukoliko se zadebljanje srčanog mišića ili prošireno srce otkrije na vreme, pacijent uglavnom može zadržati svoj stil života, uz male korekcije.
Bavljenje sportom i fizička aktivnost su važni faktori očuvanja zdravlja i visokog kvaliteta života. Međutim, ako primetite brzo zamaranje tokom šetnje ili brzog hoda ili druge simptome koji mogu ukazivati na određeni kardiološki problem, ne čekajte, već zakažite pregled na vreme.
Kompletan kardiološki pregled, uključujući EKG i ultrazvuk srca možete obaviti u poliklinici Pekić.