Šta je holesterol?

Holesterol je organsko jedinjenje iz grupe sterola, prirodno prisutno u ljudskom organizmu i neophodno za normalno funkcionisanje.  On nije neprijatelj – naprotiv, neophodan je za normalno funkcionisanje jer učestvuje u:

• izgradnji ćelijskih membrana,
• sintezi hormona (estrogen, testosteron, kortizol),
• proizvodnji vitamina D,
• stvaranju žučnih kiselina koje pomažu varenje.

Naš organizam proizvodi oko 70% holesterola u jetri, dok se ostatak unosi putem hrane životinjskog porekla (meso, mlečni proizvodi, jaja). Dakle, čak i osobe koje se trude da jedu zdravo i smanje unos masnoća, mogu imati povišen holesterol jer ga telo samo stvara.

Vrste holesterola – “dobar” i “loš”

Kada pričamo o holesterolu, uvek se spominju pojmovi LDL i HDL:

• LDL holesterol (Low Density Lipoprotein) – često nazvan “loš” holesterol. On prenosi holesterol iz jetre do ćelija. Kada ga ima previše, taloži se u zidovima krvnih sudova i stvara plak.
• HDL holesterol (High Density Lipoprotein) – poznat kao “dobar” holesterol. Njegova uloga je da “čisti” krvne sudove i vraća višak holesterola u jetru, gde se dalje razgrađuje.

Idealna ravnoteža podrazumeva nizak LDL i visok HDL. Problem nastaje kada se ova ravnoteža poremeti.

Kako povišen holesterol utiče na srce?

Najveća opasnost povišenog holesterola je ateroskleroza – proces u kojem se masne naslage (plak) talože u unutrašnjem zidu arterija.

Posledice ateroskleroze:

• suženje krvnih sudova i otežan protok krvi,
• smanjen dotok kiseonika i hranljivih materija organima,
• povećan rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromba),
• mogućnost pucanja plaka i izazivanja srčanog ili moždanog udara.

Najčešće bolesti koje nastaju kao posledica povišenog LDL holesterola:

• koronarna bolest srca,
• angina pektoris,
• srčani udar (infarkt miokarda),
• moždani udar,
• periferna arterijska bolest.

Faktori rizika koji pojačavaju dejstvo holesterola

Holesterol sam po sebi nije jedini krivac – on postaje ozbiljan problem u kombinaciji sa drugim faktorima:

• pušenje (oštećuje zidove krvnih sudova i ubrzava taloženje plaka),
• povišen krvni pritisak (dodatno oštećuje arterije),
• dijabetes,
• gojaznost,
• nedostatak fizičke aktivnosti,
• nezdrava ishrana bogata zasićenim i trans mastima,
• genetika (nasledna hiperholesterolemija).

Simptomi povišenog holesterola

Jedan od razloga zašto je holesterol opasan jeste to što najčešće ne daje nikakve simptome. Ljudi se osećaju dobro dok se u njihovim arterijama godinama stvara plak. Tek kada dođe do ozbiljnog suženja ili potpunog začepljenja krvnog suda, javljaju se prvi znaci – bol u grudima, kratak dah, vrtoglavice ili srčani udar.

Zbog toga se redovne analize krvi (lipidni status) preporučuju svima, posebno nakon 30. godine života.

Kako se meri holesterol?

Najčešće se radi lipidni panel koji obuhvata:

• Ukupni holesterol,
• LDL (“loš”),
• HDL (“dobar”),
• Trigliceride.

Preporučene vrednosti (opšte smernice):

Ukupni holesterol: ispod 5,2 mmol/L (200 mg/dL)

LDL: ispod 3,0 mmol/L (115 mg/dL), a kod rizičnih osoba i niže

HDL: više od 1,0 mmol/L kod muškaraca, više od 1,2 mmol/L kod žena

Trigliceridi: ispod 1,7 mmol/L (150 mg/dL)

Kako sniziti holesterol i zaštititi srce?

1. Ishrana

• povećati unos voća, povrća i integralnih žitarica,
• koristiti zdrave masti (maslinovo ulje, orašasti plodovi, avokado, riba),
• smanjiti crveno meso, prerađene mesne proizvode i punomasne mlečne proizvode,
• izbegavati trans masti (industrijski proizvodi, brza hrana).

2. Fizička aktivnost

Minimum 150 minuta umerenog vežbanja nedeljno (brza šetnja, plivanje, biciklizam). Vežbanje povećava HDL i smanjuje LDL.

3. Prestanak pušenja i smanjenje alkohola

Već nekoliko nedelja nakon prestanka pušenja, nivo HDL-a raste.

4. Kontrola telesne težine

Gubitak čak i 5–10% telesne mase može značajno sniziti LDL.

5. Terapija lekovima

Ako promene životnog stila nisu dovoljne, kardiolog može prepisati statine, fibrate, ezetimib, ili novije terapije (PCSK9 inhibitori).

Terapija se prilagođava individualno, prema nivou rizika pacijenta.

Najčešća pitanja i odgovori o holesterolu i bolestima srca

1. Da li je sav holesterol loš?

Ne. Holesterol je potreban našem organizmu – postoji dobar (HDL) i loš (LDL) holesterol. Problem nastaje kada LDL poraste, a HDL opadne.

2. Da li povišen holesterol uvek znači da ću dobiti bolest srca?

Ne mora, ali značajno povećava rizik. Ako postoje i drugi faktori (pušenje, pritisak, gojaznost, dijabetes), rizik postaje mnogo veći.

3. Mogu li imati normalan holesterol, a opet dobiti infarkt?

Da. Bolest srca može nastati i kod osoba sa normalnim vrednostima, ako postoje drugi faktori rizika (stres, genetika, hipertenzija). Zato se uvek gleda celokupan kardiovaskularni rizik, a ne samo jedna analiza.

4. Kako znam da imam povišen holesterol?

Najčešće nema simptoma. Jedini način da budete sigurni jeste da uradite lipidni status iz krvi.

5. Da li deca mogu imati visok holesterol?

Da. Postoji nasledna hiperholesterolemija – deca i mladi mogu imati izrazito visok LDL zbog genetike. Zato se kod porodica sa istorijom srčanih bolesti savetuje rano testiranje.

6. Šta je normalan nivo LDL holesterola?

Za zdrave ljude preporučuje se ispod 3,0 mmol/L (115 mg/dL). Kod pacijenata sa dijabetesom ili već preživljenim infarktom cilj je još niži – ispod 1,8 mmol/L (70 mg/dL).

7. Da li HDL uvek štiti srce?

Da, ali samo do određene mere. Veoma visok HDL (iznad 2,0 mmol/L) kod nekih osoba ne znači nužno dodatnu zaštitu. Bitna je ravnoteža svih vrednosti.

8. Koliko brzo se mogu smanjiti vrednosti holesterola promenom navika?

Već nakon 6–8 nedelja zdrave ishrane i fizičke aktivnosti mogu se videti poboljšanja. Kod nekih osoba su potrebni i meseci.

9. Da li se nivo holesterola menja tokom godine?

Može. Ishrana, fizička aktivnost, stres, pa čak i godišnja doba utiču na vrednosti. Zato je najbolje raditi kontrole u isto doba godine.

10. Da li jaja povećavaju holesterol?

Jaja sadrže holesterol, ali istraživanja pokazuju da ona sama po sebi ne utiču značajno na povećanje LDL-a kod zdravih ljudi. Problem su zasićene i trans masti iz druge hrane.

11. Da li suplementi mogu pomoći?

Neki dodaci (omega-3 masne kiseline, niacin, vlakna iz psilijuma, crvena fermentisana pirinač) mogu pomoći, ali nisu zamena za lekove ili zdrav način života.

12. Da li holesterol utiče na krvni pritisak?

Da. Holesterol sužava arterije, pa srce mora da pumpa jače da bi krv cirkulisala – što dovodi do povišenog pritiska.

13. Šta znači kada su mi trigliceridi visoki, a holesterol normalan?

Visoki trigliceridi sami po sebi povećavaju rizik za srčane bolesti, naročito ako su u kombinaciji sa niskim HDL-om.

14. Može li stres da podigne holesterol?

Da. Dugotrajan stres menja metabolizam masti i hormona, što može podići i holesterol i trigliceride.

15. Da li postoji “dobar” način da snizim LDL bez lekova?

Da – pravilna ishrana (više povrća, voća, ribe, orašastih plodova), redovno vežbanje, smanjenje težine i prestanak pušenja.

16. Kada su lekovi obavezni?

Ako je LDL previsok (iznad 4,9 mmol/L) ili ako pacijent već ima dijabetes, koronarnu bolest srca ili preživeo infarkt.

17. Da li ću morati ceo život da pijem statine?

U većini slučajeva – da, jer čim se prestanu koristiti, LDL ponovo raste. Oni deluju dok ih pijete.

18. Da li statini oštećuju jetru?

Mogu izazvati blage poremećaje enzima jetre kod manjeg broja pacijenata, ali ozbiljna oštećenja su retka. Zato se prati krvna slika i funkcija jetre.

19. Da li je moguće imati visok holesterol i biti mršav?

Da. Povišen holesterol nije uvek vezan za gojaznost – genetika i način ishrane igraju veliku ulogu.

20. Koliko često treba kontrolisati holesterol?

Zdravi odrasli: na 3–5 godina

Osobe sa rizikom: jednom godišnje

Osobe na terapiji: po preporuci lekara, često na svakih 6 meseci.

21. Da li žene u menopauzi češće imaju visok holesterol?

Da. Estrogen prirodno štiti krvne sudove, a njegov pad u menopauzi često dovodi do porasta LDL-a i smanjenja HDL-a.

22. Mogu li biljna ulja pomoći u snižavanju holesterola?

Maslinovo, laneno i ulje repice bogato omega-3 i omega-6 masnim kiselinama mogu pomoći u smanjenju LDL-a i podizanju HDL-a.

23. Da li crno vino snižava holesterol?

Umerena konzumacija crnog vina može blago povisiti HDL zbog polifenola (resveratrol), ali alkohol nikada nije preporuka za terapiju.

24. Mogu li potpuno izbaciti masti iz ishrane da smanjim holesterol?

Ne. Organizmu su potrebne zdrave masti. Važno je smanjiti zasićene i trans masti, a unositi nezasićene.

25. Da li vežbanje odmah utiče na holesterol?

Nakon nekoliko nedelja redovne fizičke aktivnosti vidi se rast HDL-a i smanjenje LDL-a. Najvažnija je doslednost.

26. Da li kafa utiče na holesterol?

Nefiltrirana kafa (kuvana, turska) može podići LDL zbog supstance kafestol. Filtirana kafa (filter, espreso) ima manji uticaj.

27. Postoji li test za genetsku sklonost ka visokom holesterolu?

Da. Postoji genetsko testiranje na naslednu hiperholesterolemiju – radi se posebno kod osoba sa porodičnom istorijom infarkta ili visokog LDL-a.

28. Koliko brzo statini deluju?

Vrednosti LDL-a počinju da padaju u roku od 4–6 nedelja nakon uvođenja terapije.

29. Da li je normalno da se holesterol menja u trudnoći?

Da. U trudnoći su vrednosti holesterola prirodno više zbog hormonskih promena i potrebe za razvojem ploda.

30. Da li osobe sa visokim holesterolom mogu normalno živeti?

Apsolutno da – uz pravilnu kontrolu, redovne preglede i po potrebi terapiju, životni vek i kvalitet života mogu biti potpuno očuvani.
Holesterol je neophodan za život, ali kada ga ima previše, postaje tih i opasan neprijatelj zdravlja srca i krvnih sudova. On ne boli, ne daje jasne simptome, ali stvara uslove za najteže komplikacije – srčani i moždani udar.

Dobra vest je da su preventiva i kontrola u našim rukama. Pravilna ishrana, fizička aktivnost, redovni pregledi i po potrebi terapija – to su ključni alati u borbi protiv posledica povišenog holesterola.

U Poliklinici Pekić naš stručni tim kardiologa, internista posvećen je upravo tome – da vam pomogne da prepoznate rizike na vreme i da zajedno sa vama kreiramo plan za zdravije i duži životni vek.