Aritmija predstavlja nepravilan srčani ritam, koji je vezan za iregularnost frekvencije i redosled otkucaja srca.
Sinusni ritam čine električni impulsi koji kontrolišu otkucaje srca. Nastaju u sinusnom čvoru, nadražujući pretkomore da se kontrahuju i potisnu krv u komore. Zatim dovode do kontrakcije komora tako da krv cirkuliše kroz telo.
Kod zdravog srca električni impulsi dolaze u redovnim intervalima. Pri čemu se normalan raspon otkucaja srca u minuti u stanju mirovanja kreće između 60 i 80. Međutim, kada električni impulsi ne rade pravilno javlja se aritmija.
Vrste aritmija
Po brzini otkucaja aritmija se deli u grupe. Bradikardija predstavlja usporen rad srca, tj. ispod 60 otkucaja u minuti. Za razliku od nje, tahikardija je ubrzani srčani rad sa preko 80 otkucaja u minuti.
Aritmija se vezuje i za nepravilan rad srca koji se manifestuje kao treperenje (fibrilacija), lepršanje (flater) i preuranjeni otkucaji srca (ekstrasistola).
Prema mestu nastanka aritmija može biti atrijalna i ventrikularna. Atrijalna nastaje u pretkomorama, izvan sinusnog čvora. Dok se ventrikularna razvija u komorama.
Određivanje vrste aritmije je ključno za tok lečenja.
Uzroci aritmije
Bolesti srca glavni su uzročnici aritmija. Pre svega, angina pektoris, infarkt miokarda, kardiomiopatije, miokarditis, slabost srčanog mišića i bolesti srčanih zalistaka. Pojedine urođene srčane mane, takođe, predstavljaju pokretače.
Ukoliko se ne leči, povišeni krvni pritisak dovodi do opterećenja srca, što stvara pogodne uslove za njegov nepravilan rad.
Aritmiju mogu da izazovu i bolesti drugih organa. Dijabetes, pojačana funkcija štitaste žlezde, bolesti pluća, bolesti centralnog nervnog sistema, bolesti bubrega, bolesti gastrointestinalnog trakta – neki su od mogućih izazivača ovog problema.
Nije redak slučaj da je nepravilan srčani ritam posledica loših životnih navika. Konstantni stres, gojaznost, psihičko i fizičko opterećenje, kao i trovanje alkoholom, narkoticima ili nikotinom mogu da utiču na srčani ritam. U uzročnike se svrstavaju i pojedini lekovi, naročito digitalis, diuretici, pa i neki lekovi za lečenje srčanih tegoba.
Kako prepoznati aritmiju?
Lupanje srca i bol u grudima karakteristični su znaci tahikardije. Često ih prate neprijatan osećaj u grudima i otežano disanje. Mogu se javiti i nesvestica, vrtoglavica i iznenadna slabost.
Poput tahikardije, bradikardija se ispoljava bolom u grudima, otežanim disanjem, nesvesticom i vrtoglavicom. Pored osnovnih simptoma, javljaju se i drugi, kao što su neobjašnjivi umor, problemi sa koncentracijom, kratak dah.
Flater i fibrilacija se prepoznaju po bolu u grudima, otežanom disanju, gušenju i stezanju u grudima. Mada su prisutne i vrtoglavica, nesvestica, smetnje sa vidom, brzo zamaranje i opšta slabost.
Da li je artimija opasna?
Većina aritmija su bezopasne. Ipak, postoje i one koje povećavaju rizik od srčane insuficijencije i moždanog udara, te mogu biti fatalne.
Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda kardiologa i dodatnih analiza. One uključuju laboratorijske analize, EKG srca, ultrazvuk srca sa kolor doplerom krvnih sudova, 24-časovni EKG holter, ergometriju (test opterećenja). Ukoliko je potrebno, vrše se i skenerska koronarografija i invazivna koronarna angiografija.
Zavisno od težine stanja i uzroka prepisuje se adeakvatna terapija. U nekim slučajevima nije potrebno lečenje, već samo promena životnih navika. Kod nekih pacijenata tretman obuhvata farmakološku terapiju, dok je kod pojedinih neophodna hirurška intervencija.
Aritmija je stanje koje ne treba zanemariti. Zato sa prvim znacima nepravilnosti u srčanom ritmu zakažite pregled kardiologa u poliklinici Pekić.